Југозападно од Београда, омеђена аутопутем Београд - Загреб и реком Савом, налази се најмлађа београдска општина. Обухвата површину од 220 км² и чине је седам села са око 55.000 становника. Настанак насеља на овој територији сеже у дубоку прошлост. 

Доказ дуговечности људске жеље да живе на овом простору су фрагменти винчанске културе који су пронађени на више локација. Поред материјалних доказа из неолита, проналажени су и други трагови бројних насеља из различитих периода људске цивилизације. Ово подручје је поред приобаља Саве, богаства равничарских шума и плодних ораница значајно и по сакралној архитектури. Свакако, најзначајнији сакрални објекат је манастир Фенек чије постојање датира из 15. века и од изузетног је културно историјског значаја. Цркве на територији општине датирају, претежно, из 18 века и припадају различитим конфесијама. 

Сурчин са околним селима пролазио је кроз бурну историју. Као граничарски крај за време Хабсбуршке монархије, имао је повлашћен статус подручја које је било брана надирању Отоманске империје. Сви који са запада долазе у Београд, колима, аутобусом или авионом прво се сусрећу са нама. Овде се укрштају међународни путеви, на овој територији се налази и Београдски аеродром. 

Посебна вредност су људи, чувени по гостопримству, дружељубивости, доброј капљици и укусној, помало зачињеној храни. Када се у сремачку кобасицу дода, поред осталих састојака, мало меса дивљачи и све то залије добрим вином, заборавићете на време.