Прогар је ратарско-сточарско насеље на левој обали Саве, просечне надморске висине 76 метара. Налази се 26 км југозападно од Земуна, на 45-ом километру узводно од Саве. Према попису из 2002. године насеље има 1 457 ставновника. Мештани су углавном запослени у Београду, Земуну и Сурчину, а значајан део укупног становништва 13.8% је аграрно становништво. 

Материјални докази указују да су ови простори били насељени још у најстарија времена. Утврђено је да се на простору данашњег центра налазила римска некропола из периода касне антике, али и да се на овом простору живело током читавог средњег века. Почетком VI века овај простор насељавају Словени. Прогар је формиран у време најезде Турака 1521. године, кад је српско становништво, бежећи преко Саве, на месту старог спаљеног села основало насеље. У турском попису 1546. забележено је под именом Живач. Први пут под данашњим именом помиње се 1716. године, када подпада под аустроугарску власт, а 1739. године постаје део Војне границе. 

Православни храм је изграђен 1799. године и посвећен је Св. Арханђелу Гаврилу (слави се 26. јула). Током првог и другог светског рата храм је претрпео знатна оштећења, али је брзо обновљен прилозима грађана. 

Помиње се да је школа у Прогару почела са радом 1760. године, али први забележени подаци о ученицима датирају тек из 1802. године. Радила је у тешким условима током XIX века. Осмоагодишњу школу село добија 1960. године, а нова школска зграда је изграђена 1974. године.