Бољевци су ратарско насеље које се налази на левој обали Саве, на просечној надморској висини од 76 метара, на територији званој Доњи Срем. Удаљено је 29 километара од Београда, а 19 километара југозападно од Земуна. По попису из 2002 године Бољевци имају 4 056 становника, од чега је око 30% припадника словачке националне мањине. Већина житеља овог места је запослена у Београду и Земуну, а 8,1% је аграрно становништво. 

Бољевци се убрајају у насеља са дугом историјом насељености (шест хиљада година, од неолита до данас). На овим просторима је ловио човек још на преласку из старијег у млађе камено доба, али се сматра се да су припадници винчанске културе најстарији житељи овог насеља. У атару села су пронађени предмети из бронзаног и гвозденог доба, али доласком Келта и мешањем са староседеоцима, образује се плема Скордисци. Римска осајања овим просторима доносе нове облике културе, а са пропашћу царства овде се смењују византијска, бугарска и угарска власт. У средњем веку овде је био значајан прелаз преко Саве до ког се стизало са Цариградског и са Сребреничког друма. Заједно са Београдом 1521. године село је потпало под турску власт. 

Под данашњим именом насеље се помиње 1702. године, а први писани документ датира из 1716. године. Православни храм је посвећен Св. Петки и изграђена је у периоду 1797-1800. године. Сеоска слава је Велика Госпојина 28. август. У првој половини XIX века овај простор, поред Срба, насељавају и Словаци. Као привремено решење 1900. године је подигнут молитвени дом, са дрвеном звоницом по страни. Године 1908. евангелистичка црквена општина се осамостаљује, а крајем XIX века је на изграђена и црква. 

Први записи о школи у месту се јављају крајем XVIII века, а данас школа носи име "Бранко Радичевић", јер је деда великог песника живео у Бољевцима.