Добановци су развијено мање градско насеље, на лесној заравни, просечне надморске висине 85 м. Налази се 25 километара западно од Београда, 7 километара од Земуна, поред аутопута Беогад - Загреб. Према попису становништва из 2002. године Добановци имају 8 128 становника. Већина становништва је запослена у Земуну и Београду. 

На основу археолошких налазишта се закључује да је на овим просторима живео човек још у бронзано доба. Римска опека и новац сведоче да је насеље постојало и у римско доба. Добановци се први пут помињу 1404. године у једном мађарском средњевековном документу. Најстарији конкретни подаци су подаци из XVI века, записани због турског пореза. Први пут насеље је под данашним именом забележено 1720. године. Очигледно име долази од речи „бан“, као и Стари и Нови Бановци, села у релативној близини. 

Добановци су били под влашћу Турака све до повлачења, када улазе у састав земунског властелинства. После склапања мира са Турском Добановце прикључују војној граници, док данас Добановци припадају територији општине Сурчин. 

Нема тачног записа када је подигнута црква у Добановцима, али се у попису из 1546. године помиње и сеоски поп. Црква посвећена Светом Николи, (сеоска слава) саграђена је 1732. године. Данашња црква Светог Николаја је подигнута 1803. године под заштитом је државе. Иконостас је изграђен 1842. године и дело је Петра Чортановића. 

Школа у Добановцима почиње са радом у другој половини XVIII века. Школска зграда подигнута је 1890. године, а 1908. се отвара и учитељско место за учитеља Словака.